28 October 2014

Из села у град


Овај текст је наставак приче о селидби из града у село коју можете прочитати овде.

Знате ме. Текст ће бити подужи па боље да одмах пређем на ствар. Зашто људи уопште одлазе из села у град? Сви разлози би могли да се сведу на два главна: посао (тј. економија) и досада.

Зашто посао није добар термин? Зато што га на селу има више него у граду. Зато хајде да кажемо економија. Људи мисле да је живот у граду лакши, да ће радити од 8 до 16:00 као некада; ташна, машна и кравата; да ће плата покрити кирију, све рачуне, храну и да ће остати и за море на које нису ишли док су били на селу. Тако и моја мама мисли. Она је рођена '49. У ствари слично или идентично размишљају комплетне генерације људи које су радиле у СФРЈ у јавној служби за време Тита. Зајеби село, зашто да се злопатиш, чека те функција, стан, учлани се у КПЈ/СНС, е лудаче бежи од те земљурине итд. И шта смо добили као резултат? Људи раде по 10-12 сати дневно за 30 хиљада код приватника без паузе за ручак који их непрестано мотивише урликањем и поповањем како би могао да их све замени већ сутра, кад би хтео, јер армија људи чека да седне у њихове столице. Ово је пример из фирме моје супруге. Армија људи испраних мозгова глупостима са ТВ на којем нам обећавају нова радна места и инвестиције чека такав посао.

Да ли је незапосленост стварно највећи проблем код нас Срба или су то можда понижавајуће мизерна примања? По мени је боље бити незапослен него радити за 25-30 хиљада. Незапослен човек треба да тражи посао тамо где га има. На селу. Шта ће нам донети те инвестиције и нова радна места? Шта нам у ствари обећавају политичари? Колико смо пута чули "Мораћемо да радимо више за мање плате."? Обећавају нам не оно што треба нама већ оно што треба њиховим страним инвеститорима а то су радници који раде за НИШТА. И то буквално за нула пара. Узму 60% од нас који имамо релативно добре плате, то поклоне страним инвеститорима (10.000 евра по запосленом) кроз субвенције и онда једноставном математиком израчунамо да инвеститор не мора да издвоји за плате ама баш НИШТА током наредних 10 година. После 10 година ће лепо да оду као US STEEL који је био овде само док су им Тадић и ШуНАТОвац поклањали наше тенкове (најквалитетнији могући челик) и порушене мостове да их топе и челик извозе у САД. Кад су лепо све претопили, ћао, ево вам ваш Сартид и дугови.

Дакле, ми молимо да се деси оно што ће њима донети победу а представља се као нека наша победа и спас. Наш премијер је само портпарол страних компанија. Ми молимо за повратак робовског друштва у којем ћемо ми бити робови. Некада су робовима бар били обезбеђени храна и смештај. Да ли од 25.000 може да се плати храна и смештај? Дакле ово је нешто горе и од робовласништва. За ово чак ни име још није измишљено. А ми се томе надамо и жељно ишчекујемо па да коначно почнемо да живимо.

Шта рекох за други разлог за одлазак из села у град? Досада. То је био мој разлог. То је главни разлог већине данашње омладине.

Рибља чорба - Одлазак у град

И јебига у праву су. Али да ли је то решење? Па ако заврше прави факултет, добију добар посао који ће им обезбедити добар живот, онда јесте. За огромну већину то није случај. Са друге стране, у мом случају, и поред доброг посла ја опет тражим начин да се вратим на село јер :
- ме град гуши,
- не могу да живим у стану где стално неко нешто реновира, буши,
- нема зеленила, животиња, ширине,
- хоћу да једем храну коју сам направим од семена јер само тако знам шта једем,
- не волим послодавце,
- волим сељаке :)
Да се исправим мало, факултет није једини начин да себи неко обезбеди пристојан живот у граду. Град пружа многе могућности (али доводи и до парадокса избора, о томе касније).

Ако новопридошла девојка са села баш добро изгледа онда може себи да нађе спонзора, проституција је такође опција за лаку и добру зараду. Момци могу да дилују наркотике или да се баве другим видовима уносног а ризичног бизниса ако имају смисла за предузетништво. Све је у реду док вас не ухвате, или не убију. Ако нисте ни за шта од овога а нисте вични књизи, онда стварно, шта тражите у граду осим што кукате како нема посла?


Да, знам, бежите од досаде, од убрађених баба обучених у тегет прслуке, од тракториста у црним јакнама од лажне коже који се туширају само пред веће свеце, од жентурача које непрестано оговарају све редом, свако сваког зна, не можеш да прднеш а да се за пола сата не сазна у три суседна села. Да видимо онда шта ту можемо да урадимо. Људи, живимо у 21. веку, у њему не можемо опстати понашајући се као да смо на почетку 20. века. Угасите ТВ, осврните се мало око себе, распитајте се шта други људи раде, укључите машту.

Сваки дан и у медијима, а и системом од уста до уста, а и међу најближим пријатељима наилазим на људе који су се сетили да негде имају имање и пар хектара земље зараслог у коров а некад је ту било грожђе, лешници, јабуке итд. У сваком селу сад имате интернет, имате телефон, кабловску или тотал ТВ, имамо две службе за брзо слање пошиљки. Још увек су нам путеви у хаосу али ствари иду на боље. И хајде сад да окренемо плочу! Хајде да помогнемо да ствари још брже иду на боље! Погурајмо то мало!

'Си видела на оној фарми дошло неко двоје, мувају се већ данима тамо? Млади су, он око 30 а она нема ни 25. Чула сам да је он рукометаш, игао за Партизан а она је била PR негде. Како обоје изгледају човече!? А сад хоће ону стару винарију да дигну из мртвих. Мислила сам да првом приликом побегнем из ове сељане али кад њих видим можда ћу ипак још мало да останем. 

Како задржати младе на селу? :)
Стварно, 'ајде признајте, ко би отишао из оваквог села??







Има једна ствар која зеза све људе на овој планети а то је парадокс избора. Ако нечега имаш у изобиљу а треба да одабереш једну ствар како можеш да знаш да си одабрао најбољу? Да би био истински срећан својим избором онда он мора да буде савршен. Ако било шта није у реду са одабиром онда увек постоји црв сумње да је негде тамо међу другим опцијама постојала она савршена што нас на крају чини несрећним. Неки људи постану потпуно блокирани кад се нађу пред таквим избором јер једноставно не знају шта да изаберу а не смеју да ризикују.

RSA Animate - The Paradox of Choice

На селу се толико ништа не дешава да је довољно да се досели неки згодни фудбалер да би се свим девојкама вратио осмех на лице. Осмех на лицу је нова нада. Нова искрица која покреће ватру која ће спржити меланхолију. Једна девојка која није побегла у град је још једна породица на селу, то је још 2-3 деце на селу. То је нада за Србију. У граду, са друге стране имаш избор, превише избора, толико лажног избора да су људи блокирани, зомбији, од дрвета не виде шуму, или боље речено од шуме не виде дрво које је намењено баш њима.

Да покушам поново да објасним како овај парадокс утиче на ову нашу причу.

Ако на селу имате фарму која има неки свој разрађен посао, има земљу за то што производе, има механизацију, знање и сигуран пласман производа итд. и домаћин има сина који завршава средњу школу логично је да ће син да настави тај посао, унапреди, осавремени, убаци свежину и нову енергију. То је уједно и једини и најбољи избор. Све остало је сумануто. Дакле, избора практично и нема па се не губи време на думање шта после школе.

А ако у граду имате радничку породицу чији син првенац завршава средњу школу, ни он а ни породица не желе да и он буде радник, не желе да се и он пати као што су се они патили и целог живота гурали у 50 квадрата. Он мора да буде лекар, или пилот, или инжењер, или професор, економиста, правник ... али шта од свега тога кад шта год да одабереш посла нема а отац радник нема корисне савете за свог сина првенца јер да има дао би их прво себи. И тако у граду са безброј могућности син првенац не зна шта да одабере јер ће у сваком случају највероватније завршити на бироу ако уопште буде имао воље да изгура факултет до краја док гледа шта се данас дешава са нашим образовним системом у којем све пршти од неких дрктората.

Дакле, шта је проблем са избором и његовим парадоксом? Ко погоди право у центар промаши све остало. Откуд знате да је право у центар уопште добра ствар за вас?

Који сенф да купим?
Људи бре данас као да нису умно комплетне личности већ су више нека деоничарска друштва са неким акционарима у глави па су мало комунисти, мало анархисти, мало монархисти, мало еволуција, мало креационизам, пола за Русију а пола за САД, не знају ни где иду ни у шта верују па тако растрзани падају на свако обећање, на сваку рекламу; иду где год их ко повуче за рукав; почнемо 5 ствари а не завршимо ниједну. Ако прочиташ Рат и мир, Ану Карењину, Време смрти итд. нећеш бити много паметнији него пре али ћеш научити да се посветиш једној ствари и да радиш на њој све док је не завршиш колико год она трајала. Данас деца уместо читања тих књига само прочитају кратак садржај на интернету. Инстант знање, инстант љубав, нема се времена, све набрзака. Неће бити добро.

Скоро сам прочитао један коментар да је за удобан живот у граду довољно да обоје имају добре послове а на селу цела породица мора да ради. И то је предност града!? Она на посао, он на посао а децу нек васпитава улица? Окупиће се свако вече око 21h на пола сата и недељом на ручку код бабе (јер је и субота вероватно радна). А сеоска варијанта где сви привређују у складу са својим могућностима, где се од малих ногу стварају радне навике, где уместо плаћања вртића једноставо пустиш дете у двориште, на отворено, своје или комшијино ... то је лоше?

Селу је потребна свежина, потребна је нова енергија, сељаци морају да престану да раде то што сад раде. Лудило је, по дефиницији, кад радимо стално исте ствари очекујући бољи резултат. Сељаци се морају удружити да би сами, без посредника тајкуна, наступили на тржишту и пласирали своје производе. Гајбице за малине се не набављају 2 дана пре бербе. Петак на суботу уочи недеље је радни дан, дан уочи празника је радни дан, субота је радни дан. И недеља (и сви свеци) је радни дан ако ће сутра да падне киша због које ће све да пропадне и иструне. Ако је ове године шљива добро родила покупи је, покупи све, пеци ракију али немој да је продајеш (и немој да је попијеш) све до прве неродне године. Онда продај.

Укључи мозак! Угаси ТВ. Шта год да радиш, ради то како је најбоље могуће. Ако си ратар гледај како да повећаш приносе, читај, гуглај, иди на сајмове, семинаре. Ако си студент, буди најбољи, добиј све десетке! Ако си војник, не спавај на стражи. Буди најбољи у ономе што радиш. То је патриотизам! То је најбољи начин да помогнеш својој земљи.

Холандија има мање обрадиве земље и много мање пољопривредника од Србије. Холандија годишње извезе хране у вредности од 100 милијарди евра а Србија? Једну милијарду. И то прослављамо као успех.

реч да нисам чуо!

Јесте ли приметили да овај намргођени господин баш и не ради оно што је обећавао у кампањи? У ствари некако као да не ради у интересу нас грађана већ тамо некога а не знамо само кога. А јесте ли ви дали неки динар за његову кампању? Јесте ли видели колико је то билборда, колико ТВ реклама, у свим новинама његова слика, из свега искаче. Па како може то? А колико пута сте чули да је овај отео 100 милиона, онај 200 милиона, из државе однесено 40 милијарди евра итд. Па како у једној тако сиромашној земљи може да се нађе толико новца за крађу? То ни богата Швајцарска не би поднела.

Једноставно. Ако ви као инжењер месечно зарадите 1000 евра радећи исто за шта Британац заради 3500 евра радећи за истог клијента из Немачке онда је неко од вас управо украо 2500 евра. То је најпростији пример.

Идемо сад мало сложеније, да опишемо целу структуру. Ви ринтате као коњ а послодавац вам даје мрвице, значи пљачка вас. Да ли ваш послодавац има јахту? Нема, јер њега пљачка држава кроз силне порезе и намете. Јел нам држава богата као Швајцарска онда? Није! Јер њу пљачкају тајкуни. А ко им је то омогућио? Политичари који су на власти. Зато их тајкуни и јесу довели на власт, платили све термине на ТВ да могу по цео дан да лажу и мажу и обећавају а наш човек испраног мозга ништа не анализира, нема критичке свести. А зашто тајкуни нон стоп кукају како немају пара? Јер су их све склонили ван ове пропале земље. И њихов новац и њихове породице су на сигурном у Лондону. Овде дођу само кад треба некога џипом да згазе на пешачком прелазу и одмах се враћају назад.

А да ли морамо да гласамо као овце само за опцију која нам се сервира на свим телевизијама, билбордима и новинама; увек за опцију која највише лаже и обећава маглу? Узмимо нпр. последње изборе. Ако елиминишемо све странке које су дале огромне паре за кампању а да те паре нису добиле од нас, од народа, што значи да су их добили од тајкуна, да ли нам остаје нека опција? Ја мислим да је било доста кандидата који су лепо објаснили како би пресекли овај гордијски чвор у интересу народа а не тајкуна.

Доста је било. Економски покрет. Двери. ДСС сада без туњавог Коштунице. Али народ је такав какав јесте. Сад нек изволе.

Нама испадне историјска шанса да све што произведемо испоручимо на руско тржиште под повлашћеним условима а господин одозго каже :


Да резимирамо. Режим хоће да његов народ буде запослен (али за минималац) јер ће то његовим туторима инвеститорима донети огроман профит а део тог профита ће ићи у џепове политичара. Режим хоће да ми бедно живимо јер ћемо онда бити беспоговорно срећни ако добијемо и тај бедни минималац. Режим хоће да ми одемо из села у град јер ћемо тамо у сваком погледу зависити од мрвица које нам наш режим даје а уплашени за своју егзистенцију увек ћемо гласати за онога ко је на власти, као и сви пензионери и сви људи запослени у јавном сектору (како другачије објаснити апсолутну већину наше владајуће странке). Они који остану на селу има да раде за арапске инвеститоре, за немачке инвеститоре ... на српској земљи, за 20.000 динара. Премијер Вучић пантократор нам је нашао посао, њему да будемо вечно захвални.  Дакле, да ли желите да будете у граду само још један шраф у овом трулом систему који нас све меље и да се правите да сте срећни јер суботом увече можете на сплав, или да нађете неки свој начин да на селу будете стварно слободан човек и да покажете и другим људима како и на селу може сасвим лепо да се живи и да се забави уз мало маште?

И на крају да цитирам мудрост једног мени напознатог аутора :

Молите се Богу и Св. Сави, читајте књиге, идите у позориште (не у Југословенско драмско), школујте се, будите културни, путујте, пуно радите да бисте зависили од свог рада и ничега другог и ширите ову поруку. Против овога се они не могу борити. Уколико било какву материјалну помоћ очекујете од државе то значи да сте оболели. Они се хране тиме да деле незарађено. Тако се шире и од тога живе, јер тај новац поново долази код њих. Ако га улажу новац остаје нама да се развијамо и да их отерамо. Најтеже је прихватити истину о болести. Нико није рекао да ће лечење трајати кратко.

No comments:

Post a Comment